Kako sam se rešila anksioznosti: lično iskustvo

Anksioznost te može uništiti, a može te i motivisati da uradiš nešto dobro za sebe! Hajde da pričamo o anksioznosti, jer izgleda da niko neće!

Negde je anksioznost obeležena kao mentalna bolest, a kod nas je postala deo svakodnevnice. Možda ste i probali da je se oslobodite, i već ste na dobrom putu da isprobate sve aktraktivne metode koje se nude i garantuju brze rezultate. Možda ste već uplatili onaj skupi dvonedeljni program u šumi. Sve sam to ja uradila.

Mislila sam da sam dovoljno samosvesna, obrazovana, da sam spremna da podnesem životne izazove. Ali, nisam bila. Napadi anksioznosti su dolazili kao grom iz vedra neba. Nekad su se dešavali dok sam čekala da pređem put, nekad u prodavnici, a onda i za porodičnim ručkom.

Mučnina, drhtanje, preznojavanje, nalet nekontrolisanih misli i osećaj bespomoćnosti. Onda slede pitanja da li sam ja u stvari bolesna, da li sam dovoljno jaka da preguram ovaj period i da li ću umreti od straha?

Anksioznost u braku

Ja sam Nataša. Imam 42 godine i živim u Novom Sadu. Većinu života živela sam jednim normalnim, skromnim i jednostavnim životom. Sve dok nisam shvatila da se život može promeniti za čas.

Daću vam jedan primer kako izgleda anksioznost u braku : sumnjate u dugoročnu kompatibilnost, osećaj da smetate partneru, strahujete da će vas ostaviti, razmišljate da li ste dovoljno dobri za svog partnera, dovodite u pitanje vaše odluke, pokazujete samo one delove sebe koje smatrate da ce biti prihvaćeni, sumnjate u partnerova osećanja prema vama… Sve to na papiru nije tako zastrašujuće, dok se ne ostvari sve ono čega ste se plašili.

Majka sam dvoje dece i razvedena sam. Koliko mi je to bilo teško nekad da izgovorim. Pred prijateljima, rodbinom, na poslu, ispred svoje dece. Imala sam utisak da sam ih izneverila. Da sam loš roditelj, užasna majka. Kada se sve to desilo, kada je brak postao kavez za dvoje ljudi. Niko od nas dvoje nije smeo da spomene razvod. Iako je odnos postao toliko toksičan, teško je bilo doneti odluku. Međutim nakon svega, kada decu stavite na spavanje i ostanete sami sa svojim mislima bitka počinje. Paklena bitka sa mislima.

Anksioznost posle razvoda

Preživi se i taj razvod, sva ta papirologija, razlačenje po advokatima, ali dečija pitanja poput: “Kada se tata vraća kući?” to nikako. Odvezi decu u školu, idi na posao, smej se, dovezi decu iz škole, spremi ručak, sredi kuću, radi domaće zadatke, spremaj užinu, prošetaj sa decom, spremaj večeru, spremi decu za kupanje i spavanje. Daj, daj i daj… Počela sam loše da spavam, da jedem ono što posle dece ostane, nije mi bilo bitno više kako izgledam, kako ću otići na posao. Jednom mi je koleginica prišla i rekla: “Znaš, imamo bitan sastanak sutra, hajde molim te operi kosu” i shvatila sam da ja kosu stvarno nisam oprala dve nedelje. Nisam imala kad. Zatvorila sam se u kupatilo i grcala kao malo dete tada. Izašla sam sva natečena i svi su me gledali sa sažaljenjem. Kada bi se našla sa prijateljicama na kafi, imala sam osećaj da sam uvek nekako ona koja je izopštena iz razgovora, ona razvedena, a one sve u srećnim brakovima. Došlo ni je toliko puta da se pokupim i odem odatle, ništa ja u tu sreću ne verujem. Kasnije te nedelje, imala sam incident sa decom, i tada sam shvatila da mi treba pomoć.

Incident sa decom je bio okidač

Oni su se posvađali oko toga šta bi za večeru, a ja sam htela da im ugodim, da oboje jednu ono što žele. On palačinke, a ona pržena jaja, međutim kada sam sve završila oni više nisu želeli da jedu. Tada mi je pao mrak na oči. Vikala sam na njih, pobacala sam tanjire sa večerom. Sva sam se tresla, svašta sam rekla. Pukla sam. Otišli su na spavanje bez večere.

Te večeri potražila sam pomoć psihoterapeuta.

Depresija i anksioznost - iskustvo sa terapeutom

Zakazala sam razgovor. Ustanovljeno je da sam depresivna i anksiozna. Posle nekoliko terapija koje sam imala sa tom ženom osećala sam kao da mi to zaista može pomoći. Dok nisam i na poslu doživela neprijatnu situaciju. Imala sam napd besa, nakon kog sam pala u nesvest. Sve zbog toga što više kafe nije bilo za mene tog jutra, neko ju je potrošio i ja nisam mogla sebi da skuvam. Počeli su da mi prete otkazom.

Terapeutkinja mi je prepisala neke tablete da koristim. Međutim, one mi nisu prijale. Jako mi se spavalo od njih i nisam bila uopšte koncentrisana. Nisam mogla da preguram ceo dan, a da ne zaspim negde.

Ma koliko god da sam ja bila očajna u tom trenutku, osetila sam bes u sebi. Neki skriveni inat koji mi je govorio da ne smem da odustanem. Okej, ostala sam bez muža. Mnoge žene su prošle kroz razvod.

Ne smem da ostanem bez posla. Ne smem da ostanem bez poverenja mojih tinejdžera koji su u ludim godinama. Ne smem da odustanem od sebe na kraju krajeva, jer sam i dalje zdrava, i sposobna, i imam dovoljno znanja.

U tom vrtlogu misli osetila sam da sam jača od anksioznosti. Osetila sam da je vreme da uradim nešto ili zaista ovo neću preživeti.

Promena

Te večeri, legla sam ranije, a ujutru ustala oko 5h. Dugo sam se tuširala i izabrala elegantno tirkizno odelo za posao. Obula sam 12-tice i napravila visoku punđu. Tako sam nekada išla na posao, pa što ne bih i sad?!

Ponašala sam se kao da je sve normalno i kao da je anksioznost moja prošlost. Obećala sam sebi da ću je pobediti. Bacila sam tablete i rekla terapeutkinji da ćemo pauzirati seanse na mesec dana.

Dok sam bila na pauzi, na poslu, prišla mi je Marijana, šefica. Rekla mi je da dođem na razgovor.

Anksioznost me je ponovo protresla. Dlanovi su mi se znojili i uplašila sam se da ću tog dana dobiti otkaz.

“Nataša, znam da si prošla kroz težak period, ali tvoje ponašanje je počelo da me zabrinjava. Daješ sve lošije rezultate i stalno si odsutna. Moramo da razgovaramo iskreno o tome, znamo se deset godina!” rekla je.

“Pa..ja sam dobro. Samo sam malo umorna.” mucala sam dok sam se pravdala.

“Slušaj me, nalažem ti da odeš na odmor sedam dana. Odmori se i sredi se. Biće sve u redu kad se vratiš, samo reši te probleme koje imaš. I jedan prijateljski savet: probaj ulje od konoplje, biće ti od koristi!”

“Hvala, mislim da će mi odmor prijati.” ostala sam zbunjena i rezervisana i brzo sam izašla iz kancelarije.

Šta je ulje od konoplje?

Jedno veče sela sam i počela da istražujem na internetu. Da se bolje upoznam sa svojim stanjem, da vidim kakva sva rešenja postoje. I imala sam šta da pročitam. Internet je pretrpan člancima o depresivnim ljudima i činilo mi se da sam nakon toga počela da se osećam manje izostavljeno. Međutim na nekoliko foruma, naišla sam na preporuku za ulje od konoplje, koje je Marijana spomenula. Čitala, vidim na prirodnoj je bazi, napravljeno od konoplje, reguliše san, deluje na anksioznost.

Bila sam znatiželjna. Da li bi nešto takvo moglo da mi pomogne? Pisalo je da nema nikakvih kontra efekata i da nije psihoaktivno, što je značilo da neću imati problema sa koncentracijom. Dobro, to mi se sviđa!

Jedna žena na forumu je tvrdila da joj je ovo ulje pomoglo kod anksioznosti i navela je identične simptome kakve sam ja imala. Kaže da ih je izlečila.

Pošto sam na odmoru, mogu da probam ulje, šta loše može da se desi? Naručila sam online i čekala da stigne.

Korišćenje ulja od konoplje

Htela sam što pre da ga probam, baš sam bila nestrpljiva.

Uveče pre spavanja nakapala sam nekoliko kapljica ispod jezika, sačekala malo, oko minut i progutala. Te noći prvi put sam zaspala na vreme i probudila se tek ujutru. Spavala sam u kontinuitetu osam sati. Nije bilo trzavica, preznojavanja, a ni košmara. Spavala sam kao beba, sasvim opušteno.

Ujutru sam se probudila raspoložena. Taj dan je bio veoma lep. Išla sam sa decom do obližnjeg restorana, a onda smo šetali po keju. Smejali smo i šalili, i planirali da otputujemo u banju tokom ove sezone.

Dok sam bila na prinudnom odmoru, sredila sam kuću do tančina, ali i svoje misli. Pobedila sam anksioznost. Dokazala sam sebi da sam jača od straha. Više nisam bila napeta i depresivna. Bila sam normalna, bila sam ona stara. Smejala sam se i za mene je to bio uspeh!

Nastavila sam da uzimam ulje od konoplje svake večeri. Nakon nedelju dana, osetila sam da konačno mogu da sednem sama sa sobom i saberem svoje misli i napravim nove planove.

Gde sam danas?

Da budem iskrena, da nije bilo Marijane i tog nedeljnog odmora od sveta i haosa, verovatno nikada sa vama ne bih podelila ovo iskustvo.

Danas sam mnogo jača nego pre. Srećnija sam, zadovoljnija, i upoznala sam jednog divnog čoveka koji često iz Beograda dođe za Novi Sad da popijemo kafu. Za sada smo prijatelji, ali mi baš prija njegova pažnja.

Deca su dobro, i kažu da sam mnogo zabavnija, pa hoće da zajedno radimo mnoge stvari. Na poslu je sve kao nekada, držim prezentacije, imam sada nove saradnike koje obučavam i redovno nosim odela i potpetice.

Kada sve pogledam, mislim da mi je ulje od konoplje spasilo život i da uz pomoć njega uspela da prevaziđem epizode anksioznosti i depresije.

Ako sam ja uspela, uspećete i vi!